Месечев цвет-Препричавање
Високо изнад земље, живео је дечак Ведран који је сва чуда света гледао у својој чаробној кутији. Ведран не обраћа пажњу на осталу децу. Шта ће му деца, шта ће му птице? Што би из своје своје куле излазио?До њега не допире ветар.
На меко седа, по меком хода. Али, он не расте. Глава му је била већа од свега. Гледали су га тужно отац и мајка. Питали су се отац и мајка где да нађу лека? Тражили су разне савете, али свако другачији лек препоручује. Бака им је рекла да Ведрану дају мед у млеку, видар каже да му дају љуту травку, а дечак равнодушно слеже раменима, у своју чаробну кутију гледа, уши му брзо расту, а очи су му преклиле лице. А старац Милија је рекао:"Или ће дечак напустити кулу, или ће ће у њој оставити главу! Без месечевог цвета нема му оздрављења!" Старац Милија је рекао да Ведран мора сам да нађе цвет. Родитељи су бранили Ведрана да ако изађе ветар ће га одувати. Старац је и даље био упоран да он мора сам да нађе МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ. Ведран је кренуо у потрагу. Дошао је у неку шуму у којој је први пут видео врежу купине. Лист његове ноге се закачио и цепао му кожу и крв је почела да тече. Дечак је почео да јауче и почео је да гази и кида. Није чуо да га је купина молила за опроштај. Кренуо је даље након што је искидао купину.
Ведран је сав дрхтао и не гледајући где седа уједе га нешто ситно. Дечак није знао да је сео на мравињак па је питао мале мраве ко су они. Дечак им није веровао. У чаробној кутији су мрави били другачији. Оечак је јаукао од бола и почео да гази мравињак. Мравља деца су га молила да их поштеди али није их слушао. Он је кренуо до СРЕБРНЕ ГОРЕ где је знао да га цвет чека. Ведран је чуо да неко говори и одмах је питао ко је он. Он је чуо да га је неко питао:"Од кад МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ расте?" Видео је жбун са црним очима како трепће према њему. Мислио је да му се приспавало. Кад се од једном жбун помери приближи се њему. Дечак је почео да бежи а жбун га је сустизао. Дечак је стао, стао је и жбун. Старац му је рекао или ће да му каже где иде или неће изаћи из шуме. Дечак је рекао да тражи МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ.
Старац је нестао а Ведран је почео да служи господара биља. Дечак је три године провео спасавајући биљке и Ведран погледа своју сенку и видео је како су му се рамена проширила а глава смањила. Ведран је чуо како га неко зове у помоћ. То су били мрави са срушеним домом. Ведран је мраве спустио у ливаду и мрави су му обећали да ћему помоћи кад треба. Дечаку је мајка вода била до браде а мајка вода му је рекла да мора да очисти поток где је бацио грање. Ведран се сетио мрава који ћему помоћи. Тако Ведран са мравима очисти потоке и реке и мајка вода му је рекла кад му треба помоћ нек зове. Велики талас га је спустио на врх СРЕБРНЕ ГОРЕ. Кад је сишао код реке видео се одраз једног прелепог дечака. Тако се Ведран вратио кући а воде су певале за њим.
На меко седа, по меком хода. Али, он не расте. Глава му је била већа од свега. Гледали су га тужно отац и мајка. Питали су се отац и мајка где да нађу лека? Тражили су разне савете, али свако другачији лек препоручује. Бака им је рекла да Ведрану дају мед у млеку, видар каже да му дају љуту травку, а дечак равнодушно слеже раменима, у своју чаробну кутију гледа, уши му брзо расту, а очи су му преклиле лице. А старац Милија је рекао:"Или ће дечак напустити кулу, или ће ће у њој оставити главу! Без месечевог цвета нема му оздрављења!" Старац Милија је рекао да Ведран мора сам да нађе цвет. Родитељи су бранили Ведрана да ако изађе ветар ће га одувати. Старац је и даље био упоран да он мора сам да нађе МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ. Ведран је кренуо у потрагу. Дошао је у неку шуму у којој је први пут видео врежу купине. Лист његове ноге се закачио и цепао му кожу и крв је почела да тече. Дечак је почео да јауче и почео је да гази и кида. Није чуо да га је купина молила за опроштај. Кренуо је даље након што је искидао купину.
Ведран је сав дрхтао и не гледајући где седа уједе га нешто ситно. Дечак није знао да је сео на мравињак па је питао мале мраве ко су они. Дечак им није веровао. У чаробној кутији су мрави били другачији. Оечак је јаукао од бола и почео да гази мравињак. Мравља деца су га молила да их поштеди али није их слушао. Он је кренуо до СРЕБРНЕ ГОРЕ где је знао да га цвет чека. Ведран је чуо да неко говори и одмах је питао ко је он. Он је чуо да га је неко питао:"Од кад МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ расте?" Видео је жбун са црним очима како трепће према њему. Мислио је да му се приспавало. Кад се од једном жбун помери приближи се њему. Дечак је почео да бежи а жбун га је сустизао. Дечак је стао, стао је и жбун. Старац му је рекао или ће да му каже где иде или неће изаћи из шуме. Дечак је рекао да тражи МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ.
Старац је нестао а Ведран је почео да служи господара биља. Дечак је три године провео спасавајући биљке и Ведран погледа своју сенку и видео је како су му се рамена проширила а глава смањила. Ведран је чуо како га неко зове у помоћ. То су били мрави са срушеним домом. Ведран је мраве спустио у ливаду и мрави су му обећали да ћему помоћи кад треба. Дечаку је мајка вода била до браде а мајка вода му је рекла да мора да очисти поток где је бацио грање. Ведран се сетио мрава који ћему помоћи. Тако Ведран са мравима очисти потоке и реке и мајка вода му је рекла кад му треба помоћ нек зове. Велики талас га је спустио на врх СРЕБРНЕ ГОРЕ. Кад је сишао код реке видео се одраз једног прелепог дечака. Тако се Ведран вратио кући а воде су певале за њим.